Представа ,,Власт“ из угла Александра Димитријевића (I/4)

Још један одлазак у позориште. Утисци и катарза. И колико год да смо уморни и да нас нервира киша која и даље пада задовољство је ту…и добар осећај који носимо после представе, јер знамо да смо урадили нешто добро за себе!

Ево утисака мог ученика Александра Димитријевића…

,,Власт“ је сатирична комедија са изразито хумористичком радњом и мотивима корупције и новца. Главни јунак је Светозар Поповић, Тоза, који постаје министар. Уз то место долазе и драстичне промене личности. На почетку, он је врло уплашен, немоћан, али и срећан човек, док на крају постаје богат и шкрт и наравно, занима га само новац. Удаљио се од својих пријатеља и породице. Поново постаје уплашен, јер влада је пала. Представа ми се посебно допала због Нушићевих хумористичких сцена, али и драматичних обрта. Једна од ствари која ме је фасцинирала је радосно певање глумаца за време представе, као да неприметно слушамо  мјузикл. Свима бих препоручио ову представу, јер она не само што је занимљива, већ се заиста види да је Нушић ненадмашан. Порука са којом сам изашао из позоришта је: Дај човеку власт, па ћеш видети какав је!

Једно занимљиво предавање на Коларцу ;)

(Моје дивне ученице, ја и колегиница Сања Анђелић која нас фотографише, па се не види…на предавању…;)

Др Рада Стијовић, саветник језичког института САНУ,  одржала је 28. 11. 2015. предавање у Коларчевој задужбини на тему:

Језичка култура и најчешће грешке

 Поставила је кључна питања:  ДА ЛИ ЈЕ НОРМА ДОБРА, ДА ЛИ ЈЕ ПОТРЕБНА, ДА ЛИ СЕ МОГУ ТОЛЕРИСАТИ ПРАВОПИСНЕ ГРЕШКЕ, КОЈЕ СУ ТО ПРОМЕНЕ КОЈЕ ЛАКО ПРИХВАТАМО?  Разматрајући сва ова питања нагласила је да једна културна и образована особа треба да поштује језичку норму.

 

Посебно је било интересантно када је набрајала, уз објашњења,  НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШКЕ:

НЕПРАВИЛНО	ПРАВИЛНО
ДАНАС УЈУТРУ, ДАНАС УВЕЧЕ	ЈУТРОС,  ВЕЧЕРАС
ЈА БИ ДА ПЕВАМ…	ЈА БИХ ДА ПЕВАМ…
ДОШЛИ БИ ДА ЈЕ ЛЕПО ВРЕМЕ…(КО? – МИ)	ДОШЛИ БИСМО ДА ЈЕ ЛЕПО ВРЕМЕ.
СВО ВРЕМЕ, СВО ГРОЖЂЕ	СВЕ ВРЕМЕ, СВЕ ГРОЖЂЕ
ГЛЕДАОЦ, ЧИТАОЦ	ГЛЕДАЛАЦ, ЧИТАЛАЦ
ТРЕБАШ ДА ПОЖУРИШ!	ТРЕБА ДА ПОЖУРИШ! ТРЕБАЛО БИ ДА ПОЖУРИШ!
ВИДИМО СЕ! ЧУЈЕМО СЕ!	ВИДЕЋЕМО СЕ! ЧУЋЕМО СЕ!
РАЗУМИ МЕ ДОБРО!	РАЗУМЕЈ МЕ ДОБРО!
МИЛИЦИН ЏЕМПЕР	МИЛИЧИН ЏЕМПЕР
ЗАСУЦИ РУКАВЕ	ЗАСУЧИ РУКАВЕ
ДОБРОДОШЛИ!	ДОБРО ДОШЛИ!
ВИ СТЕ НАМ ДОБРО ДОШЛИ ГОСТИ!	ВИ СТЕ НАМ ДОБРОДОШЛИ ГОСТИ!
ГРАД КОГА ВОЛИМ	ГРАД КОЈИ ВОЛИМ
Шта радиш? ОДМАРАМ…	ОДМАРАМ СЕ…
ЗА И ПРОТИВ ШТРАЈКА	ЗА ШТРАЈК И ПРОТИВ ШТРАЈКА
ПЕТРОВИЋ ЈЕ РЕКЛА…	ГОСПОЂА ПЕТРОВИЋ ЈЕ РЕКЛА…

Итд. 😉

Др Рада Стијовић је посебно критиковала језик спортских новинара и модних часописа.

Завршила је чувеном Вуковом реченицом:

ЈЕЗИК ЋЕ ОНДА ЉЕПШИ ПОСТАТИ, КАД НАРОД ПОЧНЕ ЉЕПШЕ МИСЛИТИ!

Утисци Владимира Остојића (I-4) из Андрићевог музеја

Србија и српско друштво могу да се поносе једном од најбољих књижевности у окружењу, а и шире. Имамо много признатих аутора, али Иво Андрић је драгуљ међу њима.

У уторак, 29. септембра били смо у посети музеју Иве Андрића. Направљен је у стану у коме је он провео последње године свог живота. Ту су изложена нека од његових најважнијих дела На Дрини ћуприја, Госпођица, Травничка хроника, али и његове личне ствари. Старе слике, ордење, као и оловке којима је стварао своја велика дела остављају без даха. Такође, ту се налази и Андрићева лична библиотека. Био је полиглота и то му је омогућило да многа дела чита у оригиналу. Преводи тих дела нам говоре да је његово стваралаштво прешло границе наше земље. Најважнији експонат је његова Нобелова награда за књижевности, коју је добио 1961. године. Новац од награде поклонио је Босни и Херцеговини за обнову библиотека.

Посета музеју инспирисала нас је да још једном размислимо колики је значај књиге у данашњем времену.

Владимир Остојић I/4

Утисци након представе ,,Дервиш и смрт“

Ученици Геолошке и хидрометеоролошке школе ,,Милутин Миланковић“ су још једном показали склоност ка уметности. Наиме, груша ђака из одељења IV-4 и IV-5 је са професорком српског језика и књижевности Зораном Јанковић посетила Дом културе ,,Студентски град“. Те вечери, 5. фебруара на репертоару се нашла представа ,,Дервиш и смрт“. С обзиром да смо обрађивали ово дело у склопу лектире, одушевљено смо отишли на представу.

Глумачка постава је била изврсна. На феноменалан начин су нам дочарали сваки тренутак. Никола Ристановски – Ахмед Нурудин је супео публици да одржи пажњу током целе представе. Иако је представа била озбиљног карактера, Љубомир Бандовић је измамио многе осмехе и покупио бројне симпатије. Свако осећање је верно пренето гледаоцима. Били смо сведоци једне тешке и тужне приче. Било је свега, и љубави, мржње, пријатељства, издаје, кајања. Та бура осећања је прешла на нас, не остављајући никог равнодушним. Видели смо још једном како власта утиче на човека. Како је и сам Нурудин рекао: ,,Човек долази на власт са жељом да је промени, а на крају она промени њега“. Имали смо прилику да видимо шта гони човека на издју, куда воде мрачни путеви када је срце затровано мржњом и осветом, али и колико људско срце може бити велико и колику моћ љубав има.

Сумирајући утиске након представе, сви смо се сложили да је била и више него сјајна. Неким ђацима се утисак о књизи променио након представе. Вече нам је протекло у јако пријатној атмосфери и жељно ишчекујемо следећи одлазак у позориште.

Јована Јосифов IV-5

Утисци са представе ,,Не играј на Енглезе“

Ученици Геолошке и хидрометеоролошке школе ,,Милутин Миланковић“ (IV-4 и IV-5) су са професорком српског језика и књижевности Зораном Јанковић посетили Београдско драмско позориште које се налази у Милешевској улици 64а на Црвеном крсту.

Представа ,,Не играј на Енглезе“ у режији Сташе Копривице оставила је јак утисак на нас. Текст Владимира Ђурђевића је такав да обухвата судбину читаве једне генерације и сажето опште стање ствари на крају једне епохе. Спортске страсти и ишчекивање спортских резултата буде и развијају неспоразум и сукоб међу тројицом пријатеља. Линија мањег отпора – јесте кредо којим се воде Паун (Даниел Сич), Буле (Иван Томић) и Пикси (Марко Живић). Ликови овог комада су изузетно реалистични и управо због тога невероватно смешни и незамисливо тужни у исто време. Гледајући их, ми схватамо тежину и праву вредност пријатељства, али и страст према клађењу која има ту моћ да мења личности. Изашли смо из препуне сале, са осмехом и тежином у исто време, али свакако за искуство богатији.

Препоручујемо свима да одгледају ову веома поучну представу, јер верујемо да ће их освестити и упознати са светом у коме данас живимо.

Стефан Ивановић и Никола Вучић  IV-5

У Музеју Паје Јовановића…

Ученици Геолошке и хидрометеоролошке школе ,,Милутин Миланковић“ (III-4 и III-5) и Техничке школе ,,ГСП“ (С-17 и С-18) су са професорком српког језика и књижевности обишли још једну изложбу. Музеј Паје Јовановића налази се у улици Краља Милана 21, у стамбеној згради, у близини Београђанке. У музеју је представљена стална поставка, његова документа, сликарски прибор, део ентеријера из његовог стана, портрети значајних личности тог времена. Кустос нас је на занимљив начин увела у живот овог академског сликара. Рођен је у Вршцу, а ликовну академију је завршио у Бечу. Живео је врло дуго и врло лепо. Стварао је све до позне старости, док га вид није напустио. Водио је раскошан живот, волео је лепе ствари и лепе жене. Љубав према лепом га је нагонила да када слика портрете жене сваку покуша што више и да улепша, тако да су жене радо долазиле код њега да им уради портрет. Посебну пажњу привлачи једна од четири варијанте слике ,,Проглашење Душановог законика“ коју смо имали прилику да видимо у сталној поставци, као и портрет краља Александра и краљице Марије Карађорђевић. Сазнали смо да се ,,Сеоба Срба“ налази у Патријаршији, тако да планирамо да је посетимо.

Тог суначног поподнева смо много тога сазнали, лепо се провели и уживали. Препоручујемо свима да посете овај музеј.

Јована Јосифов III-5

Ево и неких слика…

III-4 у Андрићевом музеју!

Посета Андрићевом музеју, који се налази у стану у коме је нобеловац живео последњих 17 година свога живота, одушевила нас је.

Богат Андрићев живот је приказан кроз његове радове који су изложени у стану. Просторије у којима је боравио одишу његовом присутношћу. Интересантан нам је био кофер на којем су уцртани његови иницијали, као и његово амбасадорско одело. У другом делу стана налазила се његова радна соба, у којој је стварао најзначајније романе На Дрини ћуприја, Госпођица и Травничка хорника. Писао их је током окупације 1941-1944. године. На зидовима се налазе Андрићеве слике са истакнутим писцима тог времена, као што је Меша Селимовић, Милош Црњански и други. Посебно се истиче фотографија са Милицом Бабић, са којом је био у браку. Видели смо и Нобелову награду коју је добио 1961. године за роман На Дрини ћуприја. (на фотографији је детаљ из Андрићеве радне собе)

Сара Пауновић и Александра Ђекић III-4

Посета Народном музеју…у сусрет Немањићима!

Четвртак, 05.12.2013.

Моји ученици  из Техничке и Геолошке школе и ја посетили смо Народни музеј. После десет година реновирања ова значајна установа културе, основана давне 1844. године,  почела је да ради! Отвара нам врата изложбом ,,Завети и поруке. Стефан Немања – девет векова.“ С обзиром да смо на Трг Републике стигли раније, прошетали смо Кнез Михаиловом улицом до Саборне цркве, Патријаршије, Знака питања (најстарије београдске кафане у коју је некада давно свраћао и Вук Караџић) и  до Конака кнегиње Љубице. Хладан дан нас ипак инспирише да видимо још нешто ново и значајно… Враћамо се на Трг и налазимо се са ученицима из Геолошке школе.

Кроз изложбу нас спроводе двојица студената археологије. Одушевио ме је њихов приступ, као и језгровити и занимљиви коментари. Живот и дело Стефана Немање, као и његових наследника, упознали смо кроз најлепша дела уметности и заната средњовековне Србије из збирки Народног музеја.  Ипак, оно што оставља без даха је Мирослављево јеванђење, најстарији српски ћирилични рукопис из 12. века. Чуван у посебној комори и заштићен од пролазности траје тај чувени јеванђелистар, чију је израду наручио брат Стефана Немање, хумски кнез Мирослав.  Гледајући у њега враћам се у прошлост и знам да желим да моји ученици још много тога виде и науче…и да управо у знању пронађу смисао! Само кроз учење матерњег језика, историје и културе моћи ће истински да заволе своју земљу и њену традицију.

Затим, брзим кораком пролазимо кроз изложбу нашег чувеног сликара Јована Бијелића.

И то је крај нашег путешествија…враћамо се у колотечину, али ипак са новим сазнањима. И наравно, чувамо карте за посету Музеју Вука и Доситеја.

Да, само још да додам, моји ученици су били дивни! 🙂

Ево и неких слика од тог хладног четвртка!

Техничка школа С-18

Геолошка школа III-4 и III-5

Ученици С-18 удубљени у лозу Немањића!

У Андрићевом музеју (III-5)

Ученици III-5 Геолошке и хидрометеоролошке школе ,,Милутин Миланковић“ 11.10.2013. посетили су Андрићев музеј. Велики писац провео је последњих седамнаест година свог живота у стану који се налази на другом спрату зграде на Андрићевом венцу број 8 у Београду.

Разлог посете музеју је увод у Андрићев живот и лектиру ,,На Дрини ћуприја“. Музеј чува успомену на добитника Нобелове награде Иву Андрића. Сачуван је део аутентичног амбијента који дочарава пишчеву свакодневицу, а разноврсним експонатима представљен је Андрићев животни пут и важне тачке његове стваралачке биографије.Чувени писац рођен је у Травнику 1892, а умро у Београду 1975.  године. Роман ,,На Дрини ћуприја“ Андрић је завршио у јесен 1944. године, а објављен је први пут у марту 1945. у издању Просвете. Преведен је на више од тридесет светских језика.

Музеј је оставио веома јак утисак на нас. Сазнали смо много више о Андрићу, његовом живот и делима. Посебно нам се допала пишчева радна соба у којој се налази много књига, радни сто и фотеље. Склад намештаја који је распоређен у музеју нам говори да је Иво Андрић био човек од стила.

(Јована Нуредини и Ана Дамњановић)

Детаљ из Андрићеве радне собе

Креативно III-5