Архива за октобар, 2015

_sp-laza-lazarevicСигурно се сећате да сте у основној школи радили приповетку Лазе Лазаревића ,,Све ће то народ позлатити“. Сада настављамо да упознајемо књижевно стваралаштво овог писца.

Прочитај приповетку ,,Први пут с оцем на јутрење“ из Читанке. Обрати пажњу на непознате речи.

  1. Каква осећања је пробудила у теби ова приповетка? На каква размишљања те је подстакла? Да ли је Лаза Лазаревић наш савременик?
  2. Шта знате о Лази Лазаревићу?
  3. Шта је приповетка?
  4. Наратор (приповедач) – Опиши ситуацију која нас уводи у радњу. Ко нам прича причу? Шта је наратора подстакло да подели искуство са нама?
  5. Наведи кључне моменте у приповеци.
  6. Лик Митра – Издвој пасус у коме је описан Митров физички изглед, а затим га ,,преведи“ користећи синониме који се налазе у Читанци, али води рачуна да текст остане и даље леп. Објасни Митров карактер на основу текста. Какав је био, а какав постаје кад му се коцка увлачи под кожу? Које сцене говоре о његовој немоћи да се одупре коцки? Ако је овако нешто могло да се деси Митру, богатом, строгом, вредном и озбиљном трговцу, шта се тек дешава са младим човеком кад га коцка ухвати у своје канџе?
  7. Лик Марице – Опиши Маричин лик користећи текст. Које особине испољава? Шта јој даје снагу да се бори за породицу? На чијој су страни деца? Какав је њихов однос према мајци? Коме се мајка окреће, моли за помоћ и тражи утеху? Које све поруке можете извући из Маричиног лика?
  8. Дијалози у приповеци – Вратите се још једном на последњи дијалог Митра и Марице. Како сте га разумели? Како се Марица обраћа Митру? Шта вам то говори?
  9. Човек у канџама порока – Како порок утиче на човека? Можете ли да објасните деформацију личности? Шта је човек све спреман да изгуби због порока? Шта добија, а шта губи? Да ли знате да су од укупног броја зависника од коцке (према статистикама) 20% зависници млађи од 18 година? Са којим пороцима се још сусрећемо?
  10. Како ћемо се борити против разних порока који нас данас окружују? Где ви видите излаз?

музеј 1

Србија и српско друштво могу да се поносе једном од најбољих књижевности у окружењу, а и шире. Имамо много признатих аутора, али Иво Андрић је драгуљ међу њима.

У уторак, 29. септембра били смо у посети музеју Иве Андрића. Направљен је у стану у коме је он провео последње године свог живота. Ту су изложена нека од његових најважнијих дела На Дрини ћуприја, Госпођица, Травничка хроника, али и његове личне ствари. Старе слике, ордење, као и оловке којима је стварао своја велика дела остављају без даха. Такође, ту се налази и Андрићева лична библиотека. Био је полиглота и то му је омогућило да многа дела чита у оригиналу. Преводи тих дела нам говоре да је његово стваралаштво прешло границе наше земље. Најважнији експонат је његова Нобелова награда за књижевности, коју је добио 1961. године. Новац од награде поклонио је Босни и Херцеговини за обнову библиотека.

Посета музеју инспирисала нас је да још једном размислимо колики је значај књиге у данашњем времену.

Владимир Остојић I/4

losa_karma-david_zafir_sНемачки писац Давид Зафир написао је роман ,,Лоша карма“ који је преведен на двадесетак језика и један је од најпродаванијих у Немачкој.

Књига говори о људском животу и ономе што чинимо у њему. Наглашава и добро и лоше и то колико наши поступци могу утицати на људску судбину, чак и након смрти. Главни јунакиња овог необичног романа је успешна водитељка која након бројних лоших поступака умире, а затим се поново рађа, али овога пута као мрав. Писац на веома занимљив и смешан начин говори о догађајима и неприликама које су задесиле главну јунакињу Ким током њених покушаја да уради што више добрих дела, не би ли се вратила као човек и на тај начин повратила своју породицу. Роман нас подсећа да треба да ценимо живот и људе око нас, да не мислимо само на себе, да будемо што боље особе јер тако помажемо и себи и другима.

Сара Каровић (I-2)