Ученици IV/3 Јована Гочманац, Петар Мајер, Дуња Милановић и Ивана Дружетић (IV/1) учествовали су 13. новембра на Школском такмичењу младих песника. Инспиративним и занимљивим песничким сликама, мотивима и осећањима, свако од њих блистао је на свој начин. Прво место освојила је Ивана Дружетић (IV/1) са песмом ,,Смисао“. У среду, 20.11. 2019. идемо на Општинско такмичње ,,Песничка сусретања младих“.
У петак, 1. новембра 2019. посетили смо Спомен-музеј Иве Андрића. Након часова на којима су ученици казивали Андрићеву беседу ,,О причи и причању“ имали су прилику да употпуне слику о нашем великом писцу. Такође, припремили су се и за дела која их чекају у старијим разредима.
Ево и утисака ученика:
При уласку у Андрићев дом, око мене је оживео дух времена у ком је он стварао своја знаменита дела. Прошавши кроз хол, дошли смо до главне музејске поставке. Ту смо могли видети Андрићеве личне ствари: од докумената, преко књига, часописа, па све до диплома и признања. Од кустоса смо сазнали занимљиве чињенице о Андрићевом животу и наставили обилазак музеја. Најзанимљивија ми је била његова радна соба, где смо имали прилику да видимо Андрићев радни сто, телевизор, сувенире и велику кућну библиотеку. Са задовољством смо се упознали са Андрићем као нобеловцем, дипломатом, али и као нашим суграђанином у породичном окружењу. (Даница Вићентијевић I/3)
Посетили смо Музеј Иве Андрића и могу са сигурношћу рећи да је то била посета коју ћу памтити. Било је занимљиво видети собу у којој је стварао наш нобеловац. Посебно ми се допало то што је намештај очуван и уређен као у време када је он живео. (Сара Коњевић I/3)
Задужбина Иве Андрића отворила је Спомен-музеј на Андрићевом венцу у Београду. То је адреса на којој је он живео од 1958. године са супругом Милицом Бабић. Видели смо како је изгледао лични и радни простор нашег великог књижевника, његове рукописе, одликовања и документа. Пред нама је био амбијент који нам је помогао да осетимо атмосферу у којој је Иво Андрић стварао дела, која данас можемо да читамо. Скоро да сам могла да замислим нашег великана у фотељи поред писаћег стола у једној од соба. (Антонина Лазаревић I/3)
У музеју се може осетити присуство духа Иве Андрића, као да је он био наш водич. Веома је тешко објаснити осећања која сам имала знајући да се налазим у стану у којем су написана дела којима се Андрић прославио.У музеју се налазе Андрићеве личне ствари, као и његово дипломатско одело које, нажалост, нисмо могли да видимо. Најинтересантнији део овог музеја јесте Андрићева библиотека која садржи књиге на разним језицима. (Ума Стајић I/3)
У петак 1.11.2019. године наше одељење oбишло је музеј Иве Андрића. Како смо ушли у музеј осетили смо мирис књига. Прва соба у којој смо чули нешто о њему била је некадашња спаваћа соба, али је због његове приватности претворена у просторију пуну Андрићевих списа, награда и дела. Затим смо видели собу у којој је провео највише времена. У тој соби он је створио дела која ми данас читамо. На столу се налазила његова књига у којој је записивао порекла занимљивих презимена. (Немања Рабрановић I/3)
Слика
—
Posted: 14. новембра 2019. in Прва година
У среду, 14. новембра 2018. године, у одељењу I/1 професор физичког васпитања Марко Лекић и ја одржали смо један занимљив час. С обзиром да смо два часа посветили анализи приповетке ,,Први пут с оцем на јутрење“ на почетку часа смо се подсетили ко је био Лаза Лазаревић, које су карактеристике његовог стваралаштва, шта је приповетка… Након уводног дела, дошли смо до кључног питања: Да ли је Лаза Лазаревић наш савременик односно да ли је тематика којом се бави наш велики писац и данас актуелна? Митар је зрео, строг, озбиљан човек, како је коцка успела да га шчепа у своје канџе? Како смо залазили дубље у причу, отварала су се бројна питања. Ученици су се врло радо укључили у разговор. Истакли смо да истраживања показују да је од укупног броја зависника од коцке чак 20% млађих од 18 година. Професор Марко Лекић наводио је занимљиве примере из окружења што је ученицима било посебно интересантно, а затим им је помогао да открију могућности које су пред њима, а које им такође могу пружити задовољство. Посебно је нагласио питање ,,Зашто се човек коцка?“ Психолог Ивана Јанковић укључила се у разговор управо у тренутку када смо били у дилеми шта има већи утицај на младог човека, средина (друштво) или породица. Истакла је да је утицај друштва све већи и да је чак превагнуо. Ипак, уколико појединац долази из стабилне и јаке породице много је мања вероватноћа да ће бити склон ризичним облицима понашања, односно, управо ће породица уколико упадне у канџе порока бити та која ће му помоћи! Управо то смо видели и у приповеци ,,Први пут с оцем на јутрење“.
Ево коментара наших ученика…
Овај час ми се допао јер смо сазнали много важних ствари о пороцима и што смо то повезали са причом коју смо радили на претходним часовима. Драго ми је што сам присуствовала овом креативном часу и сазнала важне ствари.
Било је веома занимљиво и дискусије су биле мотивационе. Енергија је била позитивна, а тема савремена.
Наставник је био реалан, давао је примере из свог живота. Психолог је све слушала, и такође учествовала. Наша професорка нам је указала на сличности и подсетила нас на детаље из дела који указују на почетак улажења у свет коцке.
Час ,,Да ли је Лаза Лазаревић наш савременик?“ ми се веома допао. На интересантан начин су нам наставници приближили дело. Замерке немам и волела бих да имамо још оваквих часова.
Веома ми је драго што сам имала прилику да присуствујем овом креативном, али и поучном часу, поготово зато што је тема часа и више него актуелна међу мојим вршњацима. Радујем се будућим, сличним часовима…
Хвала мојим дивним ученицима што су активно и са великим интересовањем учествовали.
Када је живео Данте Алигијери? Који град је обележио његов живот и зашто? Ко су били гибелини и гвелфи? Објасни наслов ,,Божанствена комедија“. Каква је композиција ,,Божанствене комедије“? Када и како почиње прво певање које уједно представља и увод у цело дело? Кога Данте среће у мрачној шуми? Објасни симболику. Ко су песникови водичи? Како је замишљен пакао (кругови)? Библијски, антички и савремени елементи у Дантеовом ,,Паклу“. Наведи чуваре Дантеовог пакла. Ко су Паоло и Франческа? У чему је Одисејев грех и у ком кругу пакла се он налази? Шта је лимб? Којим језиком је написана ,,Божанствена комедија“? Шта овом делу улива реалистичност? Које хришћанско учење је проткано кроз Дантеово дело?
Златна јабука и девет пауница (теме за рад у групама)
Posted: 27. марта 2017. in XIV београдска гимназијаЗа среду треба пажљиво (и истраживачки) да прочитате бајку ,,Златна јабука и девет пауница“. Ово су теме за групе. Размислите о њима.
- Тема и композиција бајке. Токови приповедања. Градација. Осмислите наслов за сваку целину.
- Стереотипни почетак (уводна дводелна формула бајке). Шта знамо о царевој ,,златној јабуци“? Шта златна јабука представља за цара, шта за најстаријег, а шта за најмлађег сина. Које типске особине испољавају најстарији и средњи син?
- Предели, препреке и помагачи. Наведите њихову улогу и функцију.
- Стереотипна улога броја. Наведите примере утростручавања у бајци.
- Фантастични елементи у бајци (њихово преплитање са реалистичким елементима). Како јунаци бајке реагују на присуство фантастичних бића, предмета и њихових моћи у свом свету. Уочите преображавање као вид фантастичног. Објасните у каквом су односу фантастично и реалистично у бајци.
- Симболи у бајци (Потражите у речнику симбола)
- Естетске вредности и поруке бајке
Завршен је наш мали пројекат о Марку Краљевићу. Много тога смо научили и ишчитали, много тема смо заокружили и начели. Били смо креативни…Правили смо стрипове, преточили смо прозу у епски десетерац, али оно што је најважније успели смо да докучимо колики је значај Марка Краљевиће не смо у нашој народној поезији, већ и целокупној традицији српског народа.
Ево неких радова мојих вредних и креативних ученика! Стварно су ме одушевили!
Навешћу вам неке књиге које би могле да вам помогну у истраживању. Немојте се држати само ових наслова, већ трагајте за нечим новим…
- Јован Деретић: ,,Загонетка Марка Краљевића“
- Миливоје Урошевић: ,,Народна књижевност“
- Радован Самарџић: ,,Орање Марка Краљевића“ (Српска књижевност у књижевној критици – Народна књижевност)
- Љубомир Зуковић: ,,Народни еп о Марку Краљевићу“
- Нада Милошевић Ђорђевић: ,,Народна књижевност“
Надам се да сте почели да се припремате за наш мали пројекат о Марку Краљевићу. Немојте заборавити да донесете у среду тезе за ваш рад. Важно је да видим како напредујете и уколико је потребно да вам дам или пошаљем нешто од литературе.
Ево још једном да се подсетимо тема!
ПРВА ГРУПА
Историјски лик Марка Краљевића. Породично стабло.
ДРУГА ГРУПА
Поређење епског и историјског лика Марка Краљевића. Значај Краљевића Марка у нашој народној књижевности. Марко у Вуковим збиркама.
Јован Деретић: ,,Загонетка Марко Краљевић“
ТРЕЋА ГРУПА
Марко Краљевић у бугарштицама. Попис песама. Анализа песме ,,Марко Краљевић и брат му Андријаш“ и њен значај.
ЧЕТВРТА ГРУПА
Марко Краљевић у прози (легенде, предања…). Креативни задаци:
Преточити прозу (део из неке приче) у епски десетерац; Направити стрип о Марку (на основу неке песме) – задатак може да ради појединац или група
ПЕТА ГРУПА
Рецепција Марковог лика у ауторској књижевности.
Радоје Домановић: ,,Марко Краљевић по други пут међу Србима“; С. Стефановић: ,,Смрт Уроша V“.
Димитрије Вученов: ,,Домановићева сатира као приповеетка“
ШЕСТА ГРУПА
Марко Краљевић и натприродна бића (виле, змајеви). Марко Краљевић и његови пријатељи.
Бугарштице и Вукове збирке.
СЕДМА ГРУПА
Марко Краљевић и његови непријатељи. Двобоји Марка Краљевића. Попис песама из Вукових збирки и анализа.
ОСМА ГРУПА
Карактерни лик Марка Краљевића кроз песме. Посебно анализа песме ,,Смрт Марка Краљевића“.
ДЕВЕТА ГРУПА
Марко Краљевић по трећи пут међу Србима (Марко данас 😉
(Слика је преузета са интернета)