 | Anđela Marčićev на Имате времена? Шта бисте могли… |
 | Vanja на Теме за матуранте (српски јези… |
 | Marija Pejkovic на Припремамо се за тест (I-2 и… |
 | Зорана Јанковић на Припремамо се за тест (I-2 и… |
| Marija Pejkovic на Припремамо се за тест (I-2 и… |
Ученици IV/3 Јована Гочманац, Петар Мајер, Дуња Милановић и Ивана Дружетић (IV/1) учествовали су 13. новембра на Школском такмичењу младих песника. Инспиративним и занимљивим песничким сликама, мотивима и осећањима, свако од њих блистао је на свој начин. Прво место освојила је Ивана Дружетић (IV/1) са песмом ,,Смисао“. У среду, 20.11. 2019. идемо на Општинско такмичње ,,Песничка сусретања младих“.
У петак, 1. новембра 2019. посетили смо Спомен-музеј Иве Андрића. Након часова на којима су ученици казивали Андрићеву беседу ,,О причи и причању“ имали су прилику да употпуне слику о нашем великом писцу. Такође, припремили су се и за дела која их чекају у старијим разредима.
Ево и утисака ученика:
При уласку у Андрићев дом, око мене је оживео дух времена у ком је он стварао своја знаменита дела. Прошавши кроз хол, дошли смо до главне музејске поставке. Ту смо могли видети Андрићеве личне ствари: од докумената, преко књига, часописа, па све до диплома и признања. Од кустоса смо сазнали занимљиве чињенице о Андрићевом животу и наставили обилазак музеја. Најзанимљивија ми је била његова радна соба, где смо имали прилику да видимо Андрићев радни сто, телевизор, сувенире и велику кућну библиотеку. Са задовољством смо се упознали са Андрићем као нобеловцем, дипломатом, али и као нашим суграђанином у породичном окружењу. (Даница Вићентијевић I/3)
Посетили смо Музеј Иве Андрића и могу са сигурношћу рећи да је то била посета коју ћу памтити. Било је занимљиво видети собу у којој је стварао наш нобеловац. Посебно ми се допало то што је намештај очуван и уређен као у време када је он живео. (Сара Коњевић I/3)
Задужбина Иве Андрића отворила је Спомен-музеј на Андрићевом венцу у Београду. То је адреса на којој је он живео од 1958. године са супругом Милицом Бабић. Видели смо како је изгледао лични и радни простор нашег великог књижевника, његове рукописе, одликовања и документа. Пред нама је био амбијент који нам је помогао да осетимо атмосферу у којој је Иво Андрић стварао дела, која данас можемо да читамо. Скоро да сам могла да замислим нашег великана у фотељи поред писаћег стола у једној од соба. (Антонина Лазаревић I/3)
У музеју се може осетити присуство духа Иве Андрића, као да је он био наш водич. Веома је тешко објаснити осећања која сам имала знајући да се налазим у стану у којем су написана дела којима се Андрић прославио.У музеју се налазе Андрићеве личне ствари, као и његово дипломатско одело које, нажалост, нисмо могли да видимо. Најинтересантнији део овог музеја јесте Андрићева библиотека која садржи књиге на разним језицима. (Ума Стајић I/3)
У петак 1.11.2019. године наше одељење oбишло је музеј Иве Андрића. Како смо ушли у музеј осетили смо мирис књига. Прва соба у којој смо чули нешто о њему била је некадашња спаваћа соба, али је због његове приватности претворена у просторију пуну Андрићевих списа, награда и дела. Затим смо видели собу у којој је провео највише времена. У тој соби он је створио дела која ми данас читамо. На столу се налазила његова књига у којој је записивао порекла занимљивих презимена. (Немања Рабрановић I/3)
Слика
—
Posted: 14. новембра 2019. in Прва година
У среду, 14. новембра 2018. године, у одељењу I/1 професор физичког васпитања Марко Лекић и ја одржали смо један занимљив час. С обзиром да смо два часа посветили анализи приповетке ,,Први пут с оцем на јутрење“ на почетку часа смо се подсетили ко је био Лаза Лазаревић, које су карактеристике његовог стваралаштва, шта је приповетка… Након уводног дела, дошли смо до кључног питања: Да ли је Лаза Лазаревић наш савременик односно да ли је тематика којом се бави наш велики писац и данас актуелна? Митар је зрео, строг, озбиљан човек, како је коцка успела да га шчепа у своје канџе? Како смо залазили дубље у причу, отварала су се бројна питања. Ученици су се врло радо укључили у разговор. Истакли смо да истраживања показују да је од укупног броја зависника од коцке чак 20% млађих од 18 година. Професор Марко Лекић наводио је занимљиве примере из окружења што је ученицима било посебно интересантно, а затим им је помогао да открију могућности које су пред њима, а које им такође могу пружити задовољство. Посебно је нагласио питање ,,Зашто се човек коцка?“ Психолог Ивана Јанковић укључила се у разговор управо у тренутку када смо били у дилеми шта има већи утицај на младог човека, средина (друштво) или породица. Истакла је да је утицај друштва све већи и да је чак превагнуо. Ипак, уколико појединац долази из стабилне и јаке породице много је мања вероватноћа да ће бити склон ризичним облицима понашања, односно, управо ће породица уколико упадне у канџе порока бити та која ће му помоћи! Управо то смо видели и у приповеци ,,Први пут с оцем на јутрење“.
Ево коментара наших ученика…
Овај час ми се допао јер смо сазнали много важних ствари о пороцима и што смо то повезали са причом коју смо радили на претходним часовима. Драго ми је што сам присуствовала овом креативном часу и сазнала важне ствари.
Било је веома занимљиво и дискусије су биле мотивационе. Енергија је била позитивна, а тема савремена.
Наставник је био реалан, давао је примере из свог живота. Психолог је све слушала, и такође учествовала. Наша професорка нам је указала на сличности и подсетила нас на детаље из дела који указују на почетак улажења у свет коцке.
Час ,,Да ли је Лаза Лазаревић наш савременик?“ ми се веома допао. На интересантан начин су нам наставници приближили дело. Замерке немам и волела бих да имамо још оваквих часова.
Веома ми је драго што сам имала прилику да присуствујем овом креативном, али и поучном часу, поготово зато што је тема часа и више него актуелна међу мојим вршњацима. Радујем се будућим, сличним часовима…
Хвала мојим дивним ученицима што су активно и са великим интересовањем учествовали.
Када је живео Данте Алигијери? Који град је обележио његов живот и зашто? Ко су били гибелини и гвелфи? Објасни наслов ,,Божанствена комедија“. Каква је композиција ,,Божанствене комедије“? Када и како почиње прво певање које уједно представља и увод у цело дело? Кога Данте среће у мрачној шуми? Објасни симболику. Ко су песникови водичи? Како је замишљен пакао (кругови)? Библијски, антички и савремени елементи у Дантеовом ,,Паклу“. Наведи чуваре Дантеовог пакла. Ко су Паоло и Франческа? У чему је Одисејев грех и у ком кругу пакла се он налази? Шта је лимб? Којим језиком је написана ,,Божанствена комедија“? Шта овом делу улива реалистичност? Које хришћанско учење је проткано кроз Дантеово дело?
Данас смо кроз рад у групама разговарали о Гогољевом ,,Ревизору“. Сазнали смо нешто и о чувеном ,,Шињелу“ и Акакију Акакијевичу…Неки су заиста блистали, а неки ће тек заблистати у уторак.
Хвала мојим дивним ученицима на лепом и инспиративном часу.
Ево слика које ће приближити ток нашег рада…:)
Драги ученици,
За среду треба пажљиво (и истраживачки) да прочитате бајку ,,Златна јабука и девет пауница“. Ово су теме за групе. Размислите о њима.
